Pre srednje škole nisam imao naročito veliko društvo, kamoli drugarice. Ali od njenog početka, doživeo sam iznenađujuć društveni uspeh i konačno uvideo da nije uvek problem u meni. Dotadašnja nesigurnost je otad sve više bledela.
Tada mi je zanimacija bila pronalaženje smešnih domaćih Instagram stranica, jer ga do tog trenutka nisam koristio. Ubrzo sam se našao u čet grupi jedne takve stranice, gde sam se sa neočekivanom lakoćom povezao sa ostalim učesnicima. Bilo to po pitanju humora, ličnosti, interesovanja ili mnogo čega drugog. U toku prvih godinu dana smo uspešno organizovali susret ili dva. Svima je polako postajalo očigledno da smo se među tolikim dotadašnjim strancima najviše zbližili jedna Maki i ja. Bili smo zasigurno najbolji prijatelji i češće od ostalih smo se nezavisno sretali, uprkos velikoj daljini između nas. Ni ona ni ja nismo ranije tačno znali šta je ljubav, ali smo tada bili sigurni da je ovo prava.
Otad smo u svemu jedno uz drugo, kroz sve prepreke i uspehe. Ta priča traje već duže od četiri godine.