За примену бојкота имам неколико услова и смерница које ми помажу да обликујем став према предузећима као што су произвођачи и угоститељи, како бих мудро бирао коме дајем свој новац.
Све смернице су етичке природе:
Битно је да произвођачи отворено и проверено пружају увид у набавне изворе сировина које користе у готовим производима. Чест пример су узгајивачи какаа и кафе који једва зарађују од свог рада са скупим производима; дресирање мајмуна за прикупљање кокоса; крчење кишних шума зарад узгоја прехране стоке или стабала палми...
Ако сам свестан непрописног или икако несавесног третирања запослених у одређеној фирми, сматрам је кандидатом за бојкот, укључујући места са којима имам искуства.
Новчаном подршком и промоцијом организација које угрожавају људска права, поједине компаније јасно показују да не заслужују подршку јавности.
Тржишна разноврсност се да гајити, то је један од разлога из ког најрадије подржавамо мала предузећа.